Акција!

Сенка над Инсмутом – Senka nad Insmutom

800,00рсд

Наша прва књига „оца хорора” свакако једно од најзанимњивијих његових дела.

Књига је на латиници.

Шифра производа: 101 Категорија:

Опис

Сенка над Инсмутом је хорор новела „оца хорора” Х.Ф. Лавкрафта.
Написана је 1931. и први пут издата 1936. године. Класик хорор жанра и сјајан увод у Ктулу универзум.

Превод:
Лола Благојев
Марија Чупоска
Растко Гојгић

Лектура и коректура:
Сава Михаиловић

Илустрације, дизајн корица и прелом:
Јелена Ђорђевић (сада Ристић)

Корице:
Флексибилне, кожне

Формат:
А6

ISBN 978-86-902368-0-0

Књига је на латиници.

 

Додатне информације

Тежина 0.180 g
Димензије 15 × 10.6 × 1.2 cm

5 рецензија за Сенка над Инсмутом – Senka nad Insmutom

  1. admin

    Text credit: http://zjik.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/673?fbclid=IwAR0d3tzpk1cvXQWFLVaP75QcqkdCLjhjlScB9tqErpCxYT2wzgaGWn1iUrQ

    „Senka nad Insmutom“, priča u kojoj atmosfera sudbonosne strave funkcioniše kao motor koji goni čitaoce dalje, jedna je od Lavkraftovih najznačajnijih priča o degeneraciji, pošto se užasne stvari dešavaju stanovnicima Insmuta, kao i naratoru, sve u saglasnosti sa teorijom o gotskom telu, najvećim delom zasnovanoj na delima Mihaila Bahtina i Julije Kristeve. Gradić Insmut, koji je istorijski zasnovan, trošan i u ruševinama i po Frojdu protivprirodan, predstavlja savršeno mesto za monstruozne pojave koje se u njemu dešavaju, pa tako stvara sumornu i zlokobnu viziju sveta u kome je nevažnost i suvišnost ljudskih bića u skladu sa Lavkraftovim konceptom i filozofijom kosmičkog horora.

  2. space_geronimo

    Test credit: https://www.instagram.com/p/CI1Lun2BcIr/

    Ja do sada nisam imao priliku da se upoznam sa njegovim djelom pa me je ova knjiga taman natjerala da je preko veze dignem na listi prioriteta i da se tako jednim udarcem upoznam i s novim autorom i s novom izdavačkom kućom. I knjiga mi se zaista veoma svidjela. Ovo nije baš klasični horor, iako jezivih situacija na granici s natprirodnim, pa i malo preko te granice, uopšte ne manjka, ali se svojom postavkom i radnjom više zadržava u okvirima trilera. Već prva rečenica vas uvuče u svijet romana i ne pušta do samog kraja. „Tokom zime 1927-28. zvaničnici Federalne vlade pokrenuli su tajnu i čudnovatu istragu povodom određenih zbivanja u drevnoj luci Insmut smeštenoj u Masačusetsu.“ Neću vam sada puno toga otkrivati, ne bi bilo korektno da vam odmah sada bacim par spojlera, ali ću reći da ove ribe koje ukrašavaju paginaciju nisu tu slučajno. Roman ima dosta veze sa moreplovstvom i istraživanjem dalekih mjesta, pa sam na momente imao osjećaj da čitam nekakvog mračnijeg Žila Verna. Inače, knjiga predivno izgleda, ima ove reljefne korice koje su u isto vrijeme i meke i tvrde, nemam pojma kako se to zove, ukrašena je sjajnim ilustracijama i to pomaže da bolje uronite u roman. Sveukupno gledano dizajn je predivan, da nisam ovako umoran potrudio bih se da nađem bolji opis od onog klišeja „spoj tradicionalnog i modernog“, ali sad je tako kako je.

  3. Ivana Orta

    Text credit: Ivana Orta, https://www.instagram.com/p/CSqv7-OsJ7b/

    📜Otplivacemo do onog mracnog grebena i zaroniti u crnilo ambisa. Dole nas cekaju stvorenja iz dubine, Y’ha-nthlei i njeni mnogobrojni drevni stubovi. Zivecemo u svetu cuda i slave od sada pa do kraja vecnosti”, “Senka nad Insmutom”, H. F. Lavkraft📜

    Radnja ove novele smestena je u drevnoj luci Insmut u Masacusetsu, 1927 god. I sve se vrti oko crnog grebena kod obale, takozvanog Djavoljeg grebena. Mornari koji su u to vreme plovili, u sirokom luku zaobilazili su to kamenito mesto. Jedino je bogati vlasnik rafinerije, Obed Mars, imao hrabrosti, ili ludosti, da greben posecuje, i to nocu, i tako pocinje da se razvija cela ova jeziva i cudnovata groteskna prica, prozeta filozofijom Lavkraftovskog kosmickog horora. Sam Insmut opisan je sa gadjenjem od strane okolnog stanovnistva, trosan i u rusevinama, naveliko izbegavan, protivprirodan, i kao takav predstavlja savrseno mesto za monstruozne pojave i bica koja u njemu obitavaju, bica cudnih uskih glava, ravnih noseva, ociju bistrih i iskolacenih koja se ne sklapaju, koze poput krljusti, i koji vremenom izgledaju sve gore i degenerisanije. Nas narator, uprkos mnogim upozorenjima da izbegava Insmut, upusta se u istrazivanje sudbine mestana, u cemu mu pomaze starac Zadok Alen i prica retrospektivu dogadjaja i nesrecnu sudbinu stanovnika. Te mu je objasnio da se najvazniji dogadjaji za stanovnistvo odigravaju bas na Maj-vece (Valpurgijsku noc) i za Noc vestica. Tada bi njihovi svestenici nosili nastrane odore, kitili se njihovim specificnim nakitom i nosili tijare neobicnog elipticnog oblika, nakaznih kontura, od legure nepoznatog materijala i cije su sare ukazivale na nezamislive ponore vremena i prostora i na njima su se oslikavala groteskna stvorenja koja delom podsecaju na ribe a delom na zabe. Elem, kako prica odmice, nas narator uocava sopstvenu vezu kroz porodicno stablo sa ovim grotesknim bicima, a to cu ostaviti vama da otkrijete na koji nacin🤗…

    Sve pohvale za @zir_izdavastvo i ovo predivno izdanje😍divne ilustracije i kvalitetan povez od eko-koze👌❤️!

  4. Marko Stevanovic

    Text credit: Marko Stevanovic

    Jedno od najpoznatijih dela iz opusa veoma cenjenog pisca horor priča H. F. Lavkrafta. Cenjen od strane par savremenika, objavljivao je svoja dela u časopisima, te tokom života nije postao prepoznatljiv i cenjen od strane šire javnosti zbog svojih dela, dok danas posthumno uživa status jednog od uticajnijih horor autora. Kroz ovo delo koje obiluje fikcijom i apstrakcijom pisac obradjuje realne lične strahove koji su ga sputavali u životu, oduzimali energiju i motivaciju. Sve učestalije imigracije na teritoriji SAD-a i “bojenje” bele kulture njemu odbojnim nijansama nekih drugih boja stvarali su mu novu brigu, dok ga je neprestano mučilo pitanje da li će i on zbog genetskih predispozicija postati psihijatrijski slučaj poput njegovih roditelja.
    Upravo je tim strahovima metaforično obojio Roberta, čoveka koji je ipak skupio dovloljno smelosti da nam ispriča doživljaj sa svog proputovanja Novom Engleskom, dok je još uvek bio mlad entuzijastični student, kada je spoznao mračne tajne i samu srž učmalosti sumornog priobalnog gradića pod nazivom Insmut. Kakvo fenomenalno mestašce da se u njemu smesti radnja horor novele, ček, ček,…zaboravljam da je i on samo piščeva fikcija(?). Izrazito precizan i slikovit opis ovog ambijenta nam omogućava da u glavi izgradimo pravi Insmunt uputpunujući ga možda sopstvenim strahovima, što ga čini još jezivijim. Te ulice, arhitektura, osvetljenje, miris, huk, žubor… svakako žitelji ovog posrnulog grada, ne mogu se baš tako lako izbaciti iz glave.A da li je Robert uspeo da ih izbaci iz glave, šta je to jezivo ugledao tamo u tami oronule crkve, koja je tajna “Reda Dagona” i koji su to grehovi porodice Marš možete i vi otkriti ako dopustite da vas Robert sprovede kroz tamu njegovih sećanja. A Dagonovo oko sa korica knjige vremenom postajaće nekako, sve neobičnije… Svakako velika preporuka za sve ljubitelje ovog žanra.

  5. Dejan Sklizović

    Text credit: https://fantasticnivodic.com/senka-nad-insmutom-i-jos-jedna-reinkarnacija-ktulu-mita/

    “Stvari poput finih zanatskih piva, vrhunske hrane, gomile dobrih knjiga, ili novih izdanja Lavkrafta, nikada dosta. Prosto se ne možete navići da je toga previše, sa sve posledicama koje se mogu odraziti na umove konzumenata. Ali, ako i postoji neki konzumerizam, a da je dobar, onda je to svakako gutanje Lavkraftovih novela na lopatu. Sprovedite mi ga u venu i ugasite svetlo, čitaću po mraku!
    ….
    u Senci nad Insmutom imamo posla sa materijalizacijom stvari koje je sam autor smatrao potencijalno najstrašnijim scenarijom ljudskog roda. Pored korišćenja realnih likova i dijaloga, koji su večito predstavljani kao Lavkraftova najslabija tačka (pitanje je koliko ga je zanimalo uopšte da se time bavi u fazama izgradnje metafizičkog dela univerzuma), u Senci imamo i sasvim dobru detektivsku priču u pozadini. Užasi će se polako otkrivati a čitalac će sve vreme imati posla sa suspenzijom neverice, koja, kada konačno nestane, otkriva najgoru moguću od svih istina. Sama priča nije prioritetna koliko atmosfera, ali svakako poseduje i više nego upotrebljiv zaplet, kao i klasične trope za likove i žanrovska mesta iskorišćene tako da nabiju jezu na maksimum. U krajnjoj liniji, ovo je jedna od priča koje su najviše inspirisale velikog Alana Mura kada je pisao scenario za Providens i Neonomikon, što predstavlja njegovu reimaginaciju Lavkraftovog univerzuma.”

Додај рецензију

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *